Reči Mag i magija često se koriste u svakodnevnom životu. U zavisnosti od kulture, običaja i geografske distance ove reči se različito tumače. Tako u Evropi kada kažete magija ili Mag u prvi mah se pomisli na čarobnjaka, dok na primer u Americi kada kažete „magic“ očekuje se da izvedete neki trik, jer se reč magija uglavnom vezuje za mađioničare, eventualno iluzioniste. Ne retko se za ove termine vežu pojmovi poput crna i bela magija, okultno, vračanje i tome slično. Kroz istoriju, ovu bližu koja nam je jedino dostupna (2.000-3.000 godina), možemo uočiti da se magija takođe različito tumačila. Od slepog verovanja u ove magične rituale koji su bili sastavni deo pojedinih religija i tradicija, do neverovanja i proganjanja vračara-veštica i čak njihovih spaljivanja na lomači. U našem narodu postiji čak legenda da je Miloš Obrenović spasio od lomače jednu vračaru kojoj je verovao. I ovakve priče i legende, bez obzira da li su zaista legende ili je u pitanju istina, vode u dodatnu zbrku da li je magija pozitivna ili ne, obzirom na autoritet jednog srpskog kneza. Danas su mišljenja različita, ali preovlađuje mišljenje da je magija loša i da se za ovaj termin kao po automatizmu vezuje „crna“, dok pojedini pokušavaju da svoju magiju predstave kao dobru i pri tome im dodaju reč „bela“. Bez obzira u kojem pravcu se današnja magija razvija, šta znači i šta uči, nesporne su istorijske činjenice o poreklu reči Mag i magija.
Istorijske činjenice
Pojmovi Mag odnosno Magiji, prvi put se pojavljuju u Aziji u drevnoj Mediji. Magiji su bili sveštenička klasa, jedna od šest plemena Medije, koja se isticala svojom oštroumnošću i sklonošću prema duhovnom. Medija, koja danas obuhvata teritoriju zapadnog Irana, bila je zbog svoje geografske blizine u čestom kontaktu sa Indijom, Persijom, Vavilonom i Mesopotamijom, te se naziv Magiji vrlo često koristio u ovim zemljama. Magiji su praktikovali staru religiju mitraizam i bili su skloni animalizmu, odnosno žrtvovanju životinja bogovima posebno bikova. To je bila politeistička religija, a verovatno zbog kontakta sa Mesopotamcima, Magiji su bili skloni svim tim liturgijskim obredima.
Magiji su bili veoma moćna sveštenička klasa, koja je odolevala ratovima, političkim previranjima i čini se da je bila sposobna da se uklopi u gotovo svaki režim, a ukoliko za njih ne bi bilo mesta, kao na primer za vreme vladavine Ahemenida, primirili bi se i čekali trenutak ponovnog dolaska na vlast. Da, na vlast, jer Magiji su svojim verskim uticajem (strahom)zapravo vladali narodom i teritorijom na kojoj su boravili. Zabeleženo je da je za vreme drugog ahemenidskog kralja Kambiza, Mag po imenu Gaumata čak izveo prevrat i uzurpirao presto, ali je njegova prevara brzo bila otkrivena i kralj Darije ga je svrgnuo. Ogorčenje naroda protiv Magija je tada toliko poraslo da se jednom godišnje obeležavalo Gaumatino svrgavanje sa vlasti te se taj dan zvao Magofobija. Tog dana Magiji nisu smeli da izlaze iz svojih kuća, plašeći se naroda. Ipak, i pored svega nakon smrti Darija uspeli su da povrate svoju moć vrlo perfidnim metodama. Prihvatili su zaratuštraizam (mazdaizam) kao svoju religiju da bi je potom postepeno iznutra menjali i na taj način ponovo utvrdili svoju moć. Kasnije, pominje se i velika religijska netrpeljivost između Magija prividno preobraćenih u zaratuštraizam i Zendik-čuvara izvornog učenja Zaratuštre.
Zaratuštra i mazdaizam
Religija koju je propovedao Zaratuštra zvala se mazdaizam. Ova monoteistička religija je za jedinog Boga priznavala Ahura Mazdu i predstavljala je učenje o pravoj prirodi ljudske duše i božanskom. Po nekim podacima mazdaizam je star preko 6.000 godina, a 600. godine p.n.e Zaratuštra je izvršio najvažniju reformu učenja. To je jedna od najstarijih objavljenih religija koja je potom imala ogroman uticaj na ostale religije, judaizam, hrišćanstvo, mahajana budizam i naravno islam. Nekoliko islamskih škola je bilo pod velikim uticajem znanja iz mazdaizma. Vrlo je verovatno da je Platon znao za mazdaizam i Zaratuštru, a verovatno je da je i Pitagora zastupao ovu filozofiju, jer se čak i kasnije mazdaizam pojavljuje u neoplatonizmu i kod neopitagorejaca.
Mazdaizam znači poštovanje Mazde-uzvišene mudrosti. Mazdaizam je bila religija prirode, poštovala su se sva četiri prirodna elementa: voda, vazduh, vatra i zemlja u toj meri da je bio zabranjen bilo koji čin koji uništava prirodu. Ponekad se mazdaizam naziva i prva ekološka religija, jer se prema materiji i životu odnosi kao dobročinstvima od Boga. Život i materija, koji su usmereni ka dobroti su dostojni božanske ljubavi. Ahura Mazda je arhitekta i nebeskog i zemaljskog sveta i njegova stvaranja su uvek dobra bez izuzetka. Ahura Mazda pomaže svet koji stvara radost, a ljudska bića kao njegovi saradnici moraju da deluju mudro u očuvanju sveta. Zaratuštraizam ili mazdaizam je prva religija koja zagovara bespogovorno poštovanje ljudskih prava, iako termin ljudska prava u tom periodu nije bio poznat. Rečeno je da se „duša stvaranja žali na silovanje, nasilje i strast“. Bila je osuđena autokratska i nepravedna vlast i vernici su savetovani da ne poštuju takvu vlast. Obzirom da je čovek božji saradnik on mora biti dobar i služiti dobru, prema tome u periodu zaratuštraizma je moral bio visoko istaknut i veoma cenjen. Bes, osveta, tlačenje i iskorišćavanje, iznuda, laganje i neovlašćeno prisvajanje su se izbegavali, jer to nisu božje odlike. Fizički napadi i mentalno mučenje su bili strogo zabranjeni, bez obzira da li dolaze od pojedinca ili vlasti. Mazdaizam je bio poznat po dualizmu, jasnoj razlici između dobra i zla. Cenila se celovitost tela i duše i smatralo se da se one nadopunjuju. Ovo je bila religija sa velikim naglaskom na ispravnost, red, poštovanje pravde i ravnopravnosti.
Za vreme Zaratuštre i neko vreme posle njega, kao što rekoh ranije, Magiji su bili izopšteni jer su njihovi rituali i obredi smatrani ne samo nepotrebnim već i užasnim. Potom su se Magiji sve više infiltrirali u zaratuštrizam, tako da danas vrlo retko može da se naiđe na izvorno i pravo učenje bez Magijskih dodataka.
Grci i njihove brljotine
Grci ne bi bili Grci kada nešto ne bi pogrešno skopčali ili pogrešno preveli. Tako se dogodilo i sa imenima Magi i Zaratuštra. U grčkim, a kasnije rimskim tekstovima mazdaizam i Zaratuštra su prevedeni kao Zoroaster, što je tendencija da se poveže učenje sa njegovim utemeljivačem, bez razmišljanja šta je tu zapravo suština, šta je prvobitna religija a ko je reformator. Potom se Magiji ili Mauji poistovećuju sa zaratuštrancima, da bi se na kraju pojavila tri Maga koji se klanjaju novorođenom Isusu. Potpuno je nelogično da se crnomagijaši Magiji klanjaju Isusu. Pre će biti da su sledbenici izvornog učenja Zaratuštre ili mazdaizma uočili učenje Isusa kao potrebno, a ne Magiji. Mada, ima i onih koji tumače da su Magiji čim su saznali za Isusovo učenje odmah pohitali da umešaju svoje prste i pokušaju da izvrnu učenje.
Čitajući Sveto pismo nailazimo na mnogo sličnosti hrišćanstva sa zaratuštraizmom, a neki mislioci poput našeg Kalajića čak tvrde da hrišćanstvo potiče od učenja Zaratuštre. Sličnosti svakako ima, a jedna od zanimljivih je ime Hrist. Naime, u zaratuštraizmu se znanje zvalo Histi (Chisti).
psihologijasmisla.wordpress.com
Korišćena literatura: Farhang Mehr „THE ZOROASTRIAN TRADITION“
Vaše mesto duhovnosti 
Divno!