Duhovnost

Probudi se!


43817344167724633847

Sve prave duhovne tradicije uče da čovek ovakav kakav je, prirodno dat, nije savršen niti autentičan, ono što zaista jeste. Zato iskušava patnju.

Toliko je uslovljen raznim vanjskim i unutarnjim uticajima da živi kao u snu.

Zato se kaže da mu treba buđenje.

Biološko rođenje čovečijeg tela nije i njegovo pravo rođenje – to je samo uslovljena organska reprodukcija. Njegovo pravo rođenje tek treba da se dogodi iz njegove svesne namere.

To „drugo rođenje“, probuđenje ili vaskrsenje je čovekovo pravo rođenje i autentično postojanje.

O tome govori sav budizam, sva mistika i ezoterija.

U buđenju se budi onaj koji jeste, a čovek je nešto mnogo više od ovog tela i malog života – čovek je sama egzistencija, njen svesni subjekt, njen krunski svedok, njen razlog postojanja.

Da nije onoga ko je osvešćava, egzistencija bi bila ništavna.

Kroz čoveka se budi sama egzistencija.

Zato je ona cela ulog u tom buđenju i sva njegova težina.

Priroda Božanskog je apsolutna, što znači potpuno neuslovljena i sveobuhvatna, ono što sve sadrži, omogućava i sve jeste. Ništa ne može biti izvan ili različito od apsoluta. Za Božansko ne postoji ništa izvan.

Zato ni mi nismo i nikada ne možemo biti ni izvan, niti različiti od Božanskog. Mi smo njegov svesni subjekt.

Apsolut i svesni subjekt su jedno.

Samo to je Stvarnost. Sve drugo su iluzije i snovi.

Mi smo sada i uvek u Bogu kao dete u majčinoj utrobi. Nije moguće da budemo odvojeni od Boga ni na koji način jer samo Bog jeste, sve drugo nije. On sebe projektuje kao individualne duše da bi iskusio sebe u svim mogućim oblicima i aspektima zbivanja. U najopštijem vidu ta projekcija je sam kosmos. Individualne božanske projekcije se omotavaju različitim psiho-energetskim tvorevinama i funkcijama (telima) i zato ih vidimo u različitim oblicima kao razna živa bića (minerali, biljke, životinje, ljudi…). Takva bića iskušavaju apsolutno sve što se može iskusiti, sve suprotnosti, počevši od deteta koje šljapka u barici da vidi kako je to, pa do najvećih otkrića, dela i nedela na ovoj planeti.

Te njegove individualne projekcije smo mi, naše duše. Naša ljudska tela su najkompletnije tvorevine za prisustvo božanske svesti. Kako za  Božansko ne postoji spolja, Ono je sve,  nema dvojstva – To smo mi – mi nismo samo telo i individua koja ide kroz život. Mi smo sam taj život koji se spoznaje u svim aspektima i na sve moguće načine, idući kroz sebe putem tog tela. Naše stanje je slično snu. Naš život je božiji san da je on čovek u samozaboravu, kao što mi sanjamo noću da smo neko drugi i zaboravljamo ko smo u stvarnosti. Sve što je potrebno jeste da se probudimo. I tada mi ne „postajemo bogovi“, niti „kao bogovi“ nego Bog sam ostaje Onaj koji Jeste i koji je uvek, a san o čoveku nestaje.

Izvor:ivantic.net

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s