Bila dva monaha koji su živeli zajedno preko 40 godina u jednom manastiru. Jednog dana jedan od monaha upita drugog:
-Jesi li primetio da se nas dvojica za ovih 40 godina nikada nismo posvađali? Zar ne misliš da bi trebali barem jednom da to učinimo?
-Pa dobro, može, odgovori ovaj drugi. A u vezi čega da se posvađamo?
-Pa, evo na primer oko ovog hleba, predloži prvi.
-Dobro, a kako se to radi?, pita drugi monah.
-Evo ovako, ja ću da uzmem ovaj hleb i on je sada moj. Šta ćeš ti da uradiš?, pita prvi monah.
-Pa, dobro, zadrži ga, odgovori drugi.
Vaše mesto duhovnosti 
Како је време до саме бесконачности релативизовано овом причом.
Лепо!
Поздрав ПС.
Овакве приче откривају колико је живот једноставан и леп, ако ми то желимо!
Ja sam uspeo jednom prilikom na kratko, svega pet dana, da doživim ono što je poenta ove priče. Čim sam se vratio u civilizaciju ovaj matriks me polako uvlačio i za 5-6 dana sve je iščezlo. Vrlo je teško pod ovakvim uslovima vratiti to utrnuće od svega i jednostavnost postojanja i življenja. Mislim, situacija je zaista kontradiktorna, ako mogu da kažem „toliko je sve jednostavno i lako, a nama je teško i komplikovano“. Hvala ti na komentaru, ove priče zaista i služe da nas stalno podsećaju koliko je sve zapravo jednostavno.