Antoni de Melo-Kada nam je dosta, kada nam je svega dosta

Da li je psiholigija korisnija od duhovnog rada? Ništa nije korisnije od duhovnog rada.
Šta može da učini siroti psiholog? Može samo da smanji napetost.
I ja se bavim psihoterapijom, ali kada mi se desi da moram izabrati između psihologije i duhovnor rada, u meni dođe do konflikta. Pitam se da li postoji neko ko shvata o čemu govorim. Ja sam to shvatio tek nakon mnogo godina.
Pokušaću da objasnim. Godinama nisam shvatao jednu činjenicu, sve dok jednog dana nisam najednom otkrio kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da bi se konačno razočarali u pogledu SVIH odnosa. Zar to nije užasno? Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego što se probude i kažu: „Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji život, neki život koji nije zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bića.“

A šta sam ja radio, kao psihoterapeut? Ljudi su dolazili da mi izlože svoje probleme u odnosima, u komunikaciji sa drugima i slično, a ja sam im koliko-toliko pomagao. Ali priznajem da to uglavnom ništa nije vredelo, jer je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju. Možda je trebalo da ti ljudi malo više pate. Možda je trebalo da dodirnu dno i kažu: „Dosta mi je svega.“ Samo kada nam je dosta, kada nam je svega dosta, otvara se izlaz.

Većina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi sebi olakšali život, a ne da bi našli izlaz iz situacije u kojoj se nalaze.

Siroti psiholozi pošteno rade svoj posao. Postoje slučajevi gde psihoterapija pruža stvarno neophodnu pomoć, jer kad se neko nađe na ivici ludila, onda može da ode u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. ŠTA JE MISTIKA – SUPROTNO OD LUDILA.

ZNATE LI KOJI JE ZNAK BUĐENJA? Trenutak u kome se pitamo: „Jesam li ja lud, ili su to svi ostali?“

Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. Čitav svet je lud. Jedini razlog što nismo zatvoreni u ludnice je što nas ima previše.

Dakle, ludi smo. Živimo poštapajući se suludim idejama o ljubavi, odnosima s drugim ljudima, sreći, radosti i svemu ostalom. Stekao sam ubeđenje kako smo do te mere ludi da, kad se svi slažemo u nečemu, onda to mora biti pogrešno!

Svaka nova ideja, svaka velika ideja, potekla je od manjine koju je činio jedan čovek. Čovek koji se zvao Isus Hrist – manjina koju čini jedan čovek. Svi su govorili drugačije od onog što je on govorio. Buda – manjina koju čini jedan čovek. Svi su govorili drugačije od onog što je on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao: „Svaka velika ideja na početku je svetogrđe.“

Priznajte sebi da ne želite da se probudite. Zaista je teško probuditi se kada je čovek prinuđen, pod hipnozom, da od bezvrednog parčeta papira misli da je ček na milion dolara. Kako je teško odvojiti se od tog parčeta papira!

Odlomak iz romana „Buđenje“