Vera i samo vera

Ovo je priča o planinaru, koji je želeo da se popne na najvišu planinu. U tu se pustolovinu upustio nakon dugih godina pripremanja. Pošto je svu slavu želeo samo za sebe, odlučio je, da će se na planinu popeti sam.

Počeo je da se penje. Vreme je prolazilo, spuštao se mrak. Umesto da potraži utočište gde bi prespavao, nastavio je sa penjanjem, sve dok se nije skroz smračilo. Neprozirna noć je zagrlila planinske vrhove. Svud oko njega bila je gusta tama. Nebo i mesec su bili prekriveni teškim crnim oblacima, nije se video ni prst pred nosom.
Dok se penjao, samo nekoliko koraka pre vrha oskliznu se i poče padati strahovitom brzinom. Mogao je da vidi samo crne tačke i da oseća silu teže koja ga je vukla prema dole. U trenutku očajničkog straha, pred očima mu se počeše odigravati svi lepi i ružni trenuci njegovog života. Zastade mu dah.
Kada je već pomislio da će umreti, oseti iznenada kako ga zaustavlja uže za koje je bio privezan. Njegovo je telo visilo u vazduhu. Sve što ga je držalo bilo je uže. U tom je trenutku povikao:
“Bože, pomozi mi!”
Odjednom se sa neba začu dubok glas koji mu odgovori:
“Šta želiš da učinim?”
“Spasi me, Bože!”
“Zaista veruješ da mogu da te spasim?”
“Naravno da verujem!”
“Onda prereži uže za koje si privezan.”
“Molim?!”
“PREREŽI UŽE ZA KOJE SI PRIVEZAN.”
Nastala je duga tišina. Čovek je na kraju ipak odlučio, da će se ipak držati za uže svim svojim snagama.

Spasioci pričaju, kako su sledećeg dana pronašli planinara mrtvog, smrznutog. Njegovo je telo visilo na užetu, za koje se grčevito držao… SAMO TRI METRA OD ZEMLJE!