Čuveni duhovni učitelj pojavi se na kapiji careve palate. Nijedan od čuvara nije ni
pokušao da ga zaustavi, te on uđe i pronađe put do sale u kojoj je car lično sedeo na
tronu.
“Šta hoćeš?”, upita car, smesta prepoznavši posetioca.
“Tražim mesto u ovom svratištu da prespavam”, odgovori učitelj.
“Ali ovo nije svratište,” reče kralj, “ovo je moja palata.”
“Mogu li te upitati kome je pripadala ta palata pre tebe?”
“Mom ocu. Ali on je umro.”
“A kome je pripadala pre njega?”
“Mom dedi. I on je umro.”
“Dakle ovo mesto u kojem ljudi prožive nakratko i potom krenu dalje – da li dobro
čujem da ga ti NE nazivaš svratištem?”
Zen priča
Vaše mesto duhovnosti 