U nastojanju da činimo ispravne stvari možemo se kao kriterijumom koristiti i sopstvenim interesom. Kad se suočimo sa opasnošću, odmah se osetimo ugroženima, srca nam zahvati plamen, a zdravo rasuđivanje utihne. Međutim, umesto da se izgubimo u odbrambenim reakcijama, pravo vežbanje nam može pomoći da se setimo kako smo mi svi u jednom te istom čamcu. Svi delimo istu želju da se oslobodimo patnje. Možda je napadač zaboravio tu činjenicu, otuda njegova namera da nas povredi. Ali sve dok i mi imamo istu nameru da povredimo njega, time se zajednička patnja samo uvećava. Redovno prisećanje univerzalnosti patnje može nas zaštititi da ne upadnemo u taj vrtlog. Ako svaki dan makar kratak period vremena provedemo razmišljajući o tome da svako od nas traga za zadovoljenošću, to može u nama ohrabriti osećanja empatije i saosećanja. Ovde se ne radi o nečemu u šta sebe treba da ubedimo razmišljajući, već o tome da ako uronimo u jednu takvu kontemplaciju, možemo iz toga izvući korist i za nas same.
S ljubavlju,
monah Munindo
Vaše mesto duhovnosti 