Jednom je neki braman upitao Budu: „Učitelju Gotamo, zašto neki od tvojih učenika dostignu nibbanu, a drugi ne?“
Buda odgovori: „Zamisli čoveka koji dođe kod tebe i kaže: ‘Gospodine, hteo bih da stignem u Rađagahu. Molim vas, pokažite mi put.’ Na to mu ti kažeš: ‘Dobri čoveče, evo ovaj put vodi u Rađagahu. Idi jedno vreme njime i naići ćeš na selo. Produži dalje i stići ćeš u grad. Ako nastaviš, stići ćeš do Rađagahe, sa divnim parkovima, gajevima, travnjacima i jezerima’.
Pošto si ga tako posavetovao i uputio, skrene on na pogrešan put i ode na zapad. Zatim, neki drugi čovek dođe kod tebe i kaže: ‘Gospodine, hteo bih da stignem u Rađagahu. Molim vas, pokažite mi put.’ Odgovoriš mu isto kao i prvi put. Pošto si ga tako posavetovao i uputio, on sledi put i bezbedno stigne u Rađagahu. Dakle, pošto Rađagaha postoji, put za Rađagahu postoji i ti si tu kao vodič, kako to da kada ih posavetuješ i uputiš, jedan čovek skrene na pogrešni put, a drugi bezbedno stigne u Rađagahu?“
„Šta ja tu mogu, učitelju Gotamo? Ja sam samo onaj koji pokazuje put.“
„Na isti način, nibbana postoji, put koji vodi do nibbane postoji i ja sam tu kao vodič. Pa ipak, kada svoje učenike posavetujem i uputim, neki od njih dostignu nibbanu, krajnji cilj, a drugi ne. I šta ja tu mogu da uradim? Tathagata je samo onaj koji pokazuje put.“
Ganaka-Moggallāna sutta (MN 107)
Vaše mesto duhovnosti 