Nije dovoljna samo jačina volje, niti samo jačina osećanja, niti samo jačina uma. Niti je sve ovo ukupno dovoljno bez svetlog cilja.
Šta vredi atleti brzina nogu i jačina pluća, ako se svak u strahu sklanja od njega i ako niko ne želi pomoć njegovu?
Sve silne i burne stihije prirodne, obučene u mrak noćni, ispunjavaju putnika strahom. No, kad ih jutarnje Sunce osvetli, putnik se prijatelji s njima.
Takvi su i takozvani jaki duhovi. Obučeni u tamu egoizma i sujete oni su strašilo i ljudima i prirodi oko sebe. No, kada se osvetle božanskom svetlošću, oni postaju istočnik radosti za sve oko sebe.
<
p style=“text-align:center;“>Jači je grad od kiše, ali zato ipak grad nema prijatelja na zemlji.
Vaše mesto duhovnosti 