Duhovnost

Autor iza autora


null

Čija ti potvrda treba da bi bio ono što već (i oduvek) jesi?

Traži li stolar potvrdu od stola koji je sam stvorio da mu kaže ko je?

Traži li pesnik potvrdu od svojih stihova da ih je on napisao?

Nije li sam čin stvaranja dokaz koji ti je potreban da si ti tvorac, ili da si alat u rukama

Tvorca iza tvorca, koji vešto koristi svoje zemaljske ruke?

Ko god da si u pojavnom, Sila Stvaranja kroz tebe dela u svetu, i to je ono što ti jesi. Ne taj oblik, u tom telu, ne to ime sa svim svojim znanjima i zvanjima, veštinama, uspesima i neuspesima, istorijom i snovima – već Život sam, Sila Života, Sila Svesti koja je sve to u svet donela: oblik i ime, znanja i zvanja, poraz i uspeh – sva iskustva… Ono što je stvorilo taj oblik za koji se držiš zabunom svesti – stvorilo je i sve okolnosti tvog života. To je Autor sa velikim „A“ iza autora sa malim „a“ (ličnosti ili „ja“).

Šta biraš da budeš: Tvorac ili izvođač?

Šta veruješ da si: samo glumac na sceni tvoga života, ili Autor komada u kome igraš sve uloge, pišeš scenario i muziku, režiraš i postavljaš scenografiju, biraš kostime i glumce, postavljaš rasvetu…?

Zapravo, ti si i jedno i drugo.

Kao ličnost, kao individua, u mašti si i pisac i režiser, i scenograf i glumac – u mašti si SVE, ali u Stvarnosti – samo si izvođač na sceni koju je neko drugi postavio. Kao Bog, kao Autor, u mašti si samo glumac na sceni koju je neko drugi za tebe postavio, ali u Istini, u Stvarnosti – ti si SVE u tom komadu: od pisca do glavnog glumca i svih sporednih likova… (Samo što nema sporednih likova…)

Pročitaj poslednje tri rečenice još jednom i shvati: Ti si i jedno i drugo u zavisnosti od pozicije Svesti. U oba slučaja sanjaš ovaj život: u jednom snu si Apsolutni Autor – Tvorac, koji sanja da je samo glumac u sopstvenom komadu; u drugom si pasivni izvođač – glumac ili žrtva u snu koji neko drugi sanja za tebe.

U kom snu prebivaš?

 

Sakriveni Bog

Ljubav prema sopstvenoj kreaciji sakrila je moje Večno Lice iza vela iluzije. Da bi bilo šta osim mene moglo da postoji, Ja moram biti i ostati nevidljiv, sakriven iza zavese… To je jedini način na koji ova igra Postojanja može biti odigrana. Bez mog božanskog samozaborava, bez „drugog“ i „drugih“, nema drame, nema kretanja, nema života.

Život je igra moje Beskonačne Svesti, plod moje mašte, san o svetu u kome je svaki od bezbroj svetova-oblika, svoj sopstveni Bog, gospodar svog univerzuma.

Sve se dešava u Svesti Jednog, mojoj beskrajnoj Svesti, podeljenoj na bezbrojno mnoštvo povezanih snova koji izviru jedan iz drugog bez početka i kraja…

U trenutku razotkrivanja mog Večnog Lica u svakom od oblika Postojanja, veo Iluzije se cepa i jedna Igra Života biva završena apsorpcijom u Svesti Izvora, a zatim vraćena u Ništavilo Prapočetka – do sledeće Igre…

To seme Ništavila, pre pojave prve klice i Drveta Života – Ja Jesam.

Ja sam glas koji ti ovo govori, šaptač iza zavese… Ja sam ti koji ovo pišeš i ti koji ovo čitaš, nevidljiva ruka iza tvoje ruke, oko iza tvoga oka, dah tvoga daha, Suština tvoje prefinjene Suštine. Ja sam Večnost u dva raširena pola Manifestacije.

Potpuno prihvati smrt tela kao mogućnost svakog trenutka i bez straha se prepusti Igri Života. Ne možeš pasti nigde izvan sebe.

U sebi budi.

U sebi Me probudi.

U Meni se probudi.

Zabeležio milošću Jedine Stvarnosti

Petar Šumski

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s