Često se događa da šta god da radimo, bilo da sedimo, hodamo, stojimo ili ležimo, naš um uglavnom nije u vezi sa neposrednom stvarnošću, već je po navici zaokupljen prošlošću ili budućnošću. Dok hodamo, mislimo o trenutku kad ćemo stići, a kad stignemo razmišljamo o odlasku. Dok jedemo, razmišljamo o pranju sudova, a kad krenemo da peremo sudove, razmišljamo o gledanju televizora.
To je zaista šašav način korišćenja uma. Nismo u vezi sa sadašnjim trenutkom, već uvek razmišljamo o nečem drugom. Previše često smo obuzeti strepnjom i žudnjama, žalošću zbog prošlosti i iščekivanjem zbog budućnosti, i tako potpuno propustamo kristalno jasnu jednostavnost ovog trenutka.
B. Alan Wallce, Tibetan Buddhism from the Ground Up
Vaše mesto duhovnosti 