II.1. Rečeno je u našim, svetim, knjigama da čovek „silnu navalu koja je prirasla uz njega, proizašlu iz vatre, vazduha i zemlje, bučnu i nerazumnu“ treba „savladati umom i dospeti u oblik svog prvobitnog i najboljeg stanja“. Tako magistralno označeni put borbe uma za oblikovanje sadržaja inferiornih sfera ljudske „mešavine“, protiv psihičke, egzistencijalne i socijalne anarhije – vodi povratku ka „prvobitnom“ zavičaju, ka „zvezdanim boravištima“.
II.2. U ovoj areni kosmičke Igre, jedinstveni, uspravni, položaj čoveka je znamenje idealne usmerenosti: povratak „zvezdanim boravištima“, kroz vaspitavanje posredstvom zvezdanih katedri. Uspravni položaj je i najnestabilniji položaj: znak da biće čoveka u kosmičkoj Igri igra na sve ili ništa.
II.3. Usvoj opšte učenje da je čovek ono što sam hoće: neka drugi veruju kako su postali od majmuna – ti znaj da je taj famozni majmun postao od degradacije čoveka. Nek drugi neumorno kopaju zemlju, bezuspešno i patetično tragajući za fosilnim dokazima teorije o prerastanju majmuna u čoveka; ti njihovu genealnogiju vrsta koristi za kontemplaciju obrnutog, dakle pravilnog, smisla: u pitanju je kontra-evolucioni niz vrsta, do ameboidnih i parazitskih, koji pedagoški predočava negativnu budućnost bića u čoveku, ako zaboravi svoju misiju i izgubi pravac odličnog razvoja te povratka „zvezdanim bogatstvima“.
II.4. Postojanje mnoštva vrsta oblika života dokazuje da su svi homoidni oblici propali te je čovek poslednja, preostala, mogućnost otpora degradaciji i protiv-pokreta, u pravcu rehabilitacije i restauracije „prvobitnog i najboljeg stanja“. Znaj da su svi opažani i izučavani genomski preobražaji izrazito degenerativne prirode: zato se oslobodi i poslednjih iluzija o nekakvoj spontanoj i naprednoj „evoluciji“ vrsta te odlučno ustaj protiv struje propadanja.
II.5. Budi pri sećanju da si ti plod kosmičkih sila i milenarnih napora dela i misli niza generacija: produži anabazu, prenesi solarnu tradiciju.
Vaše mesto duhovnosti 