Metod-„I-C-U“(Ja te vidim)-1.deo

Poštovani čitaoci bloga psihologijasmisla, predstavljam vam moćan i veoma jednostavan metod koji vam omogućava da se na vrlo lak način oslobodite svojih „mentalnih parazita“. Ovaj metod I-C-U „Ja te vidim“ preneo je iz šamanske tradicije Michael Brown, pisac čuvenog dela „Proces prisutnosti“. Sa ovim metodom sam se upoznao zahvaljujući Ivanu Antiću i njegovom sajtu www.ivantic.net, te ga prenosim u originalnom obliku. Obzirom da je tekst veoma obiman, podeliću ga u tri dela radi bolje preglednosti. Mnogo sreće i želim vam čist i bistar um!
Skidanje površine: Šamanski pristup i perspektiva za pojačanje fizičkog blagostanja, mentalne jasnoće i emocionalnog balansa.
Ovaj članak je napisan da podeli mudru energetsku praksu sa vama koju sam primenio unutar mojeg vlastitog iskustva. Delim ga zbog toga što su posledice momentalne, duboke i oslobađajuće. On je jednostavan i kao sve autentične prakse emocionalnog tela to je “ne-činjenje”. Primeniti ga, što je nenaporno kao i jednostavno, zahteva samo svesnost. Za samo nekoliko dana od primene momentalni pomaci su primetljivi a kad se rukuje dosledno nekoliko sedmica, duboke transformacije su inicirane. Zove se, „Ja te vidim“ (“I-C-U”).

Pre nego što ga otkrijem, potrebno ga je podupreti činjenicama da bi stvorili neophodan kontekst…

Postoji “stvar” koja se dešava svima nama, koja je postala deo našeg života, koja nas ponekad dovodi do ludila. Često započinje sa naizgled spoljnim okidačem. Drugi put, to izgleda da dolazi na nas, da uđe u naše polje iskustva, iz vedra neba. Obično se uvuče u naše iskustvo kao “odgovarajući misaoni obrazac (šema)” koji nas navodi da uđemo u reaktivno ponašanje. Ovi misaoni obrasci uvek zveče u rezonanci sa samovažnošću (“objektivnošću” ili osećanjem “samo-pravednosti”, op.prev.). Ponavlja se opet i opet u našem mentalnom telu dok, hipnotizirani, mi počinjemo da delujemo po njemu. Do trenutka kad mi preduzimamo akciju to provocira da se osećamo opravdani, ubeđeni i strasni da “smo mi u pravu što činimo to”. Ovaj hipnotička misaona-struja je snažno ubedljiva. Postavlja ispred nas veo kao za preporučeno reaktivno ponašanje. Kako bilo, kad mi uđemo u navedenu reaktivnost, mi neminovno želimo da nismo ušli. Emocionalni fiks koji smo dobili od našeg reaktivnog ponašanja, pored toga što nam je dao lažno dizanje, neizbežno nas skida sa staze i ostavlja nas donekle u osjećanju zbunjenosti, kao da smo izlazili iz stanja transa. Kad mi ipak shvatimo šta smo učinili, kroz okolnosti koje smo postavili u pokret kroz našu samovažnost, ne osećamo se uopšte udobno. Naše reaktivno ponašanje “zakuva i uskomeša okolinu”; ono stalno izaziva ostale u nepoželjne emocionalne uznemirenosti. Tako, kad se ova rezonanca “uznemiravanja ostalih” proširi, mi shvatamo da smo delovali kao da smo “začarani”.

Vi znate tačno na šta se to odnosi, zar ne? Znate jer se to često dešava vama. Dešava se često da je ovo iskustvo postalo deo onoga što doživljavate da ste. Identifikovao si se sa time. Ipak, to nisi ti. Ovaj članak sadrži jednostavnu praksu koja iskustveno dokazuje ovo tebi. Takođe ono te osposobljuje da oslobodiš sebe od ove smetnje. Sve je u redu sa tobom, ali je tu “energetska slepa tačka” u tvojoj svesti koja te ostavlja ranjivim za nešto. Namera ovog članka je da tebe snabde sa alatom koji te osposobljuje da integrišeš ovu smetnju.

Ukoliko se pročitali ili ušli u PROCES PRISUTNOSTI, ili pročitali bilo koje moje članke povezane sa ovom procedurom bićete upoznati sa mehanizmom “emocionalnog utiskivanja” i kako drugi, kroz spoljnu refleksiju, okidaju unutrašnju svest ovog utiskivanja kroz uznemiravanje ili “postavljanje”. Ovo mi zovemo iskustvo “glasnika”. S toga možete pretpostaviti da energetsko iskustvo koje sam opisao, koje vodi u vredno žaljenja reaktivno ponašanje je isto kao i “iskustvo glasnika”. Ono je srodno ali nije isto. To je još uvek “postavljeno”, to se još uvek odnosi na naš “emocionalni otisak”, ali je suptilnije nego ono.

Ovo iskustvo je aktivirano u emocionalno-vođeno reaktivno ponašanje kroz hipnotičku, ponavljajuću misaonu-formu je susret sa parazitskim, energetskim, entitetom. Razlika između “glasnika” i “parazita” je u sledećem: Glasnik reflektuje naše neizlečene emocionalne rane nazad ka nama tako da mi imamo mogućnost da ih integrišemo, dok se parazit nepošteno moli nad njima kao sredstvu da manipuliše stanje našeg emocionalnog polja.
Da, znam, ovo može da zvuči malo jezivo, ali u većini slučajeva nije jezivije nego prisustvo buva na psu. Kao i životinja koja ima dugo parazite, mi ne vidimo energetske parazite u našem polju; mi možemo u početku ”videti” njih posmatrajući uticaj njihovog prisustva. I dok ih ne vidimo, mi ostajemo nesvesni snabdevači njihove hrane.

Ulazak parazita bilo koje prirode umanjuje fizičko zdravlje i dobrobit, slabi naše mentalne procese i debalansira našu emotivno stanje. Svi mi smo živeli kao domaćini energetskim parazitima od detinjstva i na taj način greškom se identifikovali sa delovanjem njihove okupacije našeg energetskog polja. Kao psi, mi ne možemo videti buve koje prouzrokuju svrab i tako ne možemo uraditi ništa do češanja. Nekada su ove “buve” mnogo ozbiljnije; ponekad su one krpelj koji ne samo da srču našu životnu energiju nego i prenose zarazne bolesti (viruse).

Ove parazitske aktivnosti se dešavaju energetski, unutar našeg polja “energije u pokretu” (emocija, op.prev), unutar našeg energetskog polja. Kao što i emocije nisu vidljive našim fizičkim očima i ne mogu biti opažene drugačije nego kroz njihovu vidljivost ispoljene kroz spoljašnji izraz u svetu, kroz našu osećajnu percepciju, tako su i paraziti nevidljivi za nas. Oni takođe mogu biti opaženi kroz osećajnu percepciju i kroz prikazan uticaj njihovog prisustva u našem ukupnom fizičkom, mentalnom i emocionalnom iskustvu.

Samo zato što ne možemo nešto videti ne znači da ono nije tu.

Na sreću, jednostavno je i beznaporno da energetski odstranimo buve i krpelje. Takođe, čak iako je ovaj neprijatan položaj „bivanja domaćinom parazitskom entitetu u našem energetskom polju“ zvuči nemoguće, praktikovanjem procedure koja je podeljena u ovom članku, a onda videći rezultate na naše ukupno iskustvo, mi ćemo znati bez bilo kakve sumnje da je nešto što smo nekada mislili da je dio nas prestalo to da bude. Tada mi možemo doći do zaključka šta je na prvom mestu bilo to što je uzrokovalo metaforički rečeno „da se češemo“ na određenu nelagodnost unutar našeg životnog iskustva.
Ukoliko smatrate da je cela ideja o energetskim parazitima neprihvatljiva, onda je ovo moja pozivnica ka vama: Ostavite otvoren um i obustavite sva verovanja za sada jer imate više da dobijete eliminišući ove parazite iz vašeg energetskog polja nego što ja imam koristi ubeđujući vas da oni postoje.

Način na koji ovi paraziti funkcionišu je “da se oni igraju sa vašim neintegrisanim emocionalnim utiscima”. Iskorištavajući “naše energetske rane”; prisustvo neintegrisanog emocionalnog stanja unutar našeg energetskog polja. Na primer, ako sam kao dete imao iskustvo da sam bio maltretiran, ovaj emocionalni utisak, koji je napravljen od salate straha, ljutnje/besa/gneva i žalosti/tuge, ostaje neintegrisan sve do trenutka kad ja svesno postanem obavešten o tome i imam perceptivni alat da to transformišem. Dok ova stanja ostanu neintegrisana to je gnojna energetska rana koja može biti probušena od bilo čega što ima kapacitet da je opazi u mom energetskom polju.

Kada sam pokrenut na takav način da sam podsećan na događaj inicijalnog maltretiranja u detinjstvu ja automatski otpuštam reaktivni emocionalni naboj. Ovaj reakcionarni naboj je tada dostupan kao “energetska hrana”. Drugim rečima, ako inteligencija, čija je ishrana emocionalna supa straha, besa/ljutnje/gneva i tuge/žalosti, opazi ovako neintegrisano stanje unutar mog energetskog tela, ono može vešto manipulisati i pljačkati me na takav način da sam podsećan na moje maltretiranje u detinjstvu i tako postajem emocionalno uznemiren. S toga to ne pravi ranu unutar mene; ono parazitski pljačka ranu koja nije još uvek zalečena. Ono se tada hrani na energiji koja zrači od strane moje emocionalne uzrujanosti.
Kad god je gladno onda ono vešto koristi neintegrisano stanje u mom emocionalnom telu kao snagu poluge da me pokrene na davanje hrane. I ne samo to, ono može da iskoristi ovaj emotivan ožiljak kao snagu poluge da me navede da uđem u “kao na izgled” opravdano reaktivno ponašanje prema drugima. Značajna emocionalna stanja koja tada nastaju u onome što sam izazvao takođe postaje poslastica koja je dodata toj gozbi. A ovo je “češanje”:

Dokle god je utisak iz detinjstva straha, besa/ljutnje/gneva i tuge/žalosti unutar mog emocionalnog tela ostalo neintegrisano ja sam organska baterija koja sadrži latentni energetski naboj koji može biti konstantno napadan da snabdeva neograničen izvor ishrane za one koji se hrane negativnom emocionalnom “stočnom hranom”.

Sve što energetski paraziti čine je da strpljivo čekaju na krajevima mog energetskog polja sve dok moja energetska okolina postane kompromitovana i/ili ranjiva. Onda to napada. Postoje mnogi načini da moje energetsko polje postane kompromitovano i/ili ranjivo:

•Putem reaktivnog ponašanja ka meni ( putem “iskustva glasnika”).

•Osjećajući se “loše” i s toga emocionalno ranjivim.

•Osećajući se “ushićenim” i s toga emocionalno nepronicljiv.

•Bivajući fizički iscrpljen ili u prevelikom stresu.

•Nemajući dovoljno sna.

•Konstantnim izloženošću medijima koji mi izazivaju strah, bes/ljutnju/gnev ili tugu/žalost.

•Ulazeći u dodir sa drugima koji su fokusirani na strah, bes/ljutnju/gnev ili žalost/tugu.

•Uzimajući bilo koju supstancu koja veštački manipulira moje energetsko polje, kao marihuana, alkohol, cigare, i sve hemikalije koje mijenjaju stanje uma.

•U trenucima kad se budim iz noćnog spavanja ili poslepodnevnog dremanja kad nisam još potpuno svestan.

Energetski paraziti posmatraju moje emotivno telo kao lav u šiblju koji vreba krdo ovaca. U momentu kada moje energetsko telo postane ranjivo sve što postiže je da me “ugrize”.To postiže na sledeći način:
Govoreći mi priču koju čujem putem onoga što izgleda kao zvuk mog unutrašnjeg glasa.

Namerno konstruišući priču da bi izvukao emocionalno određeni deo dečijeg utiska koji je ostao neintegrisan.

Na primer, ako sam bio dete maltretiran od čoveka, priča će da ima nešto sa time “kako su strašni svi ljudi”, ili “kako određeni ljudi oko mene izgleda da me iskorištavaju”, ili “kako me određeni čovek u mojoj okolini ne shvata ozbiljno”. Priča će da insinuira da je “Vreme da uradim nešto i preduzmem nešto za sebe!” i da “Imam svako pravo da učinim to!”. Momenat kad prihvatim priču je momenat gde sam zagrizao ugriz i upecao se na mamac. Tada se pridružujem i dobrovoljno preuzimam priču govoreći je samom sebi. Jednom kad preuzmem ulogu pripovedača energetski parazit se postavlja nazad u moje energetsko polje, čeka, i posmatra kao neko ko je upravo postavio mišolovku.
Priča nikad nije istinita i nema apsolutno nikakvu činjeničnu osnovu za nju, ali je ipak totalno uverljiva. Uverljiva je zato što ona ima sposobnost da uzburka odgovarajuće emocije. Zato što je ljutnja/bes/gnev emocionalno disfunkcionalno stanje i vrlo je verovatno da će inicirati vanjsku projekciju reaktivnog ponašanja; fokus priče je često na rezonanci osvete iz osjećaja samovažnosti. Konačno, kao porota hipnotizirana brilijantnim advokatom, ova hipnotička i emocionalna manipulativna priča pokreće nas na akciju; mi započinjemo i ulazimo u reaktivno ponašanje čija je navodna namera da nas opunomoći da “ se izborimo za sebe” i da “nas drugi čuju”.

Tek kada smo reagovali na ovakav način, hipnotička čarolija počinje da se odmotava i otkriva prazninu i lažnost ove iluzije. Ono što nas frustrira tako duboko je da se ove sekvence događaja ponavljaju iznova i iznova opet. I svaki put kad nasednemo na to uvek otkrijemo istu stvar: Da naša priča nije tačna i naše reaktivno ponašanje je neumesno i neosnovano. Svaki put kad se ovo desi zapanji nas kako uvek padnemo na istu glupu smicalicu. To je kao da momentalno skliznemo u nesvesnost i uvek se probudimo posle događaja.

Razlog zašto smo uvek uhvaćeni nespremni i povedeni u ovu nesvesnu reaktivnu vožnju je dvostran:

Prvo, neintegrisana emocija kojom se ova priča namerno hrani kao okidač je nesvesno u nama i tako našu svest povlači ka tome a mi onda ulazimo u rezonancu sa nesvesnim.
Drugo, prisustvo ovog energetskog parazita i nepošten način na koji nas manipuliše ostaje nevidljiv za nas sve dok ne razvijemo osjećajnu percepciju; takođe zvanu “ emocionalno telo svesti”.

Pogledajmo pobliže šta su u stvari ovi energetski paraziti:

Da li ste videli sliku “ribe čistača” koji čisti kitove i ajkule? Energetski gledano, oni ovako izgledaju; oni se zakače i hrane se energetskim poljem bilo kog bića koje sadrži neintegrisanu disfunkcionalno stanje za koje mi koristimo pojam “strah, bes/ljutnja/gnev, i žalost/tuga”. Oni su stvoreni od toga i sadrže strah, bes/ljutnju/gnev, i žalost/tugu i stoga da bi nastavili da žive moraju se hraniti na rezonanci koja ih je stvorila; strah, bes/ljutnja/gnev, i žalost/tuga. Oni ne poseduju svoje emocionalno telo i stoga moraju da “zaposednu” naše da bi nastavili da žive. Oni mogu samo da se kače na nas nevidljivo dok je naša svest emotivnog tela smanjena; stanje gde smo mi gozba za podržavanje koje je u toku, kroz naše prigušivanje straha, besa/ljutnje/gneva, i žalosti/tuge utisnuto unutar našeg emotivnog polja tokom detinjstva.

S toga, krajnja linija je da dok se mi ne očistimo i tako povratimo balans u našem emotivnom telu, ostajemo ranjivi da budemo domaćini energetskih parazita. Na sreću, kao što sam rekao na početku ovog članka, postoji jednostavna praksa koja, kad je održavamo dosledno, ne samo da čisti naše energetsko polje od ovih parazita nego nas opunomoćuje da postanemo neatraktivni kao “izvor hrane”. Čisteći umešanost parazitske deformacije unutar našeg energetskog polja, ova praksa nam takođe omogućuje da ubrzamo našu sveukupno emocionalno čišćenje.