Metod-„I-C-U“- Roneći dublje-3.deo

Sada kada imamo vežbu koja nam omogućava da se pročistimo od prisustva energetskih parazita unutar našeg polja, možemo zaroniti dublje u ovaj razgovor …

Šta su u stvari ovi entiteti, odakle dolaze, i koga služe? Ovi odgovori mnogima neće biti jednostavni da se svare: Ovi parazitski entiteti su pešadija tri ‘boga’ koji pokreću ovaj fizički svet iz emocionalnog (astralnog) regiona. Ova tri ‘boga’ imaju mnoga imena, ali najčešća su: „Strah“, „Bes/Ljutnja/Gnev“, i „Žalost/Tuga“.

Iako do sada možda niste mislili o „strahu“, „besu/ljutnji/gnev“ i „žalosti/tuzi“ kao o bogovima, ličnostima, ili „božanstvima“, vi njih i dalje veoma dobro poznajete. Ako ste unutar ljudskog iskustva, oni su svoje prisustvo često pokazivali vama. Ali zbog našeg nedostatka svesnosti o emocionalnom telu, a time i nedostatka astralne vizije koja dolazi sa osećajnom percepcijom, mi ne možemo videti ova „osećanja“ kao ono što oni zaista jesu: ‘božanstva’ koja se hrane i vladaju čovečanstvom putem frekvencije patnje. Celokupna smicalica se sastoji od uranjanja njihovog postojanja u samo tkivo našeg ljudskog iskustva, a da mi ostanemo potpuno nesvesni toga da oni uopšte postoje. Ali, oni postoje, i ne samo da postoje, nego im se mi svi klanjamo sa poštovanjem.

Kad god delujemo iz straha, besa/ljutnje/gnev, ili žalosti/tuge, kao načinima da dovedemo promenu u naše iskustvo, mi se klanjamo na oltaru ova tri ‘boga’, mi tražimo njihovu pomoć da „izmene“ naše okolnosti. Njima upućujemo naše molitve.

Većina nas predano obožava ove bogove, i uopšte ne shvatamo da smo postali njihovi učenici. Ovde na Zemlji, nit njihovog postojanja je ono što drži na okupu sam materijal od kojeg je sačinjeno naše takozvano „civilizovano“ ljudsko iskustvo. Sistemi koji zovemo „politika“,“organizovana religija“, i „trgovina“ se poslušno klanjaju ovim bogovima. Svi svetski popularni mediji su odane sluge ovih bogova. A Meke zabave poput Holivuda i Bolivuda su, u glavnom, pioni u njihovim nevidljivim rukama.

Ovi bogovi nemaju sopstvena emocionalna tela, tako da žive od punjenja koje stvara naš kolektiv, neintegrisane emocionalne rane. Sva ljudska beda leži na stolu sa kojeg oni jedu, i ova gozba koja traje obezbeđuje energetsku struju sa kojom oni upravljaju i manipulišu percepcijom čovečanstva. Ipak, oni nemaju stvarnu moć, osim one koju izvlače iz naših energetskih rana, osim one koju im mi dodeljujemo kroz naše nesvesno ponašanje. Moment kada iskoristimo alat svesnosti da dovedemo naša emocionalna tela u stanje balansa mi im prestajemo biti hrana; suzdržavanjem i pronicljivošću postajemo sposobni da koristimo našu energiju za napajanje našeg sopstvenog stanja bića.

Ovi bogovi zavise od naše nesvesti i bede, i na veoma dubokom nivou, naša „nesvesnost o našoj bedi“ je ono što ih stvara i održava.

Sada, oni paradiraju kao „naši bogovi“, čineći šta god je potrebno da nas spreče da shvatimo istinu o tome ko i šta zaista jesmo: vibracionalna bića stvorena u liku pravog i jedinog boga: LJUBAVI.

Svi smo čuli izreku: „Kako gore, tako i dole“. Ili, „Kako dole tako i gore“. Baš kao što mi uzgajamo životinje za hranu, tako i bogovi zvani „Strah“, „Bes/Ljutnja/Gnev,“ i „Žalost/Tuga“ uzgajaju trenutno ljudsko iskustvo za sopstveno održavanje. Ovo uspevaju držeći našu pažnju projektovanu ka spolja, i tako nas nesvesne sopstvenih emocionalnih tela, i time deo koji emocija igra kao uzročna tačka kvaliteta ljudskog iskustva.

Bez svesnosti o emocionalnom telu ne možemo videti „energiju u pokretu“. Prema tome, ostajemo slepi za energetsku vezu između uzročne tačke stanja energije unutar našeg emocionalnog tela, uticaj koje ovo uzročno stanje ima na funkcionisanje našeg mentalnog tela, i dalje posledice koje funkcionisanje mentalnog tela ima na manifestaciju naših fizičkih okolnosti.

Zato što ostajemo umrtvljeni za temeljne energetske okolnosti koje leže ispod svih misaonih formi, mi imamo pogrešno verovanje da „misao stvara“.

U ovom stanju percepcionog slepila, automatski pretpostavljamo da se spoljni svet „nama dešava“, i da prema tome nismo lično odgovorni za kvalitet našeg ljudskog iskustva. Posledično, ponašamo se „bezdušno“, kao da možemo izmeniti naše iskustvo podešavajući naše razmišljanje ili preuređenjem naših fizičkih okolnosti. Ova greška u percepciji vodi do ponašanja u zabludi koja se zove „Potraga za srećom“; uzročne tačke sve ljudske bede. Sve dok verujemo da „ono što se događa napolju nema nikakve veze sa onim što se dešava unutar nas“, mi smo plen za pir bogova; sto koji je ukrašen finim priborom za jelo i posudama mentaliteta žrtve i pobednika.

Da bi se ova eksternalizacija naše svesti održala, a time i ova greška u percepciji, ova tri boga konstantno podstrekuju emocionalni haos. Mi ne možemo videti ova namerna energetska podstrekivanja jer, bez svesnosti o emocionalnom telu, mi ne možemo videti šta se dešava unutar našeg sopstvenog emocionalnog tela, a tako ni odraze ove aktivnosti na svet oko nas.

Ovaj podstreknuti emocionalni haos se zatim kanalizuje kroz naše mentalno telo u naše fizičke okolnosti; tačka na kojoj mi njega postanemo svesni i ulazimo u interakciju sa njim. Zatim mi reagujemo na ovaj unutrašnji emocionalni haos tako što pokušavamo da preuredimo naše fizičko iskustvo toga, mi pokušavamo da „napravimo kauzalne promene čineći beskorisnim posledicu“ . Ovo je takozvano „intelektualno ponašanje“, misleći da je to ponašanje ono koje utiče-na-sve-vas. Naravno, jedini ishod ovog besmislenog ponašanja jeste beda. Naša posledična beda je hrana za gozbu.

Bezbrojne generacije smo bili izvor hrane koji ništa nije sumnjao, namerno uzgajan poput organski napunjenih baterija, koje kada su energetski pokrenute, obezbeđuju beskonačno emocionalno punjenje za konzumaciju.

Ovo emocionalno punjenje održava „negativno punjenje glavnim“ (igra reči “the negative in charge”, op. prev.)

Ovo negativno emocionalno punjenje nas tera da „tražimo pozitivno“. Posledično, mi smo zavedeni u iluziju polarizovane svesnosti, stanje bivanja koje održavamo i podržavamo kad god uđemo u reaktivno, sebično ponašanje, i kad god se poklonimo „Potrazi za srećom“.

Imprinti iskustava punih straha u detinjstvu su deo „parazitskog programa“ instaliranog od ova tri nesveta boga. Jednom kada su emocionalni imprinti završeni, naše emocionalno telo postaje nosač neintegrisanih iskustava, koja zatim nesvesno prenosimo na našu decu poput nekih tetovaža. I ovo je gde parazitski entiteti, energetske buve i krpelji ulaze u sliku: Ova neintegrisana emocionalna iskustva utisnuta u nas tokom detinjstva su namerno vrebana, i pokretana od ove „energetske pešadije“, baš kao što pas ovčar sakuplja ovce.

Između sedme i četrnaeste godine se ovi parazitski entiteti naseljavaju u nas, i naprave svoj dom unutar našeg energetskog polja. Tokom ove faze, između sedme i četrnaeste godine, svesnost našeg emocionalnog tela takođe namerno biva ugašena. Bez svesti emocionalnog tela ostajemo slepi za pokrete parazitskog prisustva unutar našeg „carstva energije u pokretu“, takođe zvanog „našom emotivnom stvarnošću“, takođe znanim kao „Astral“. Do naše 21-ve godine su sa nama toliko dugo da mi pretpostavimo da je njihovo prisustvo mi sami.

Ova parazitska pešadija ne samo da održava sebe hraneći se emocionalnim metežom koji pokreću unutar nas njihovim hipnotičkim pripovetkama, oni takođe istovremeno služe tri boga zvana „strah“, „bes/ljutnja/gnev,“ i „žalost/tuga“, koristeći ove priče kao okidač za ulazak u reaktivno ponašanje namenjeno pokretanju emocionalnog meteža unutar drugih.

Zbog toga što smo od detinjstva trenirani da postanemo zavisni od ponašanja koja smiruju i kontrolišu naš strah, bes/ljutnju/gnev i žalost/tugu, i time uguše svesnost našeg emocionalnog tela, mi imamo perceptivno slepilo; nemamo „unutrašnji vid“ (eng: In-sight – u-vid, op.prev.). Prema tome, pretpostavljamo da su dela bezumnog nasilja i rata – dela naših prijatelja, ljudi. Ono što mi ne shvatamo je da individue i grupe umešane u ovaj vid reaktivnog ponašanja jednostavno „veruju u priče koje su im ispričane“, priče koje imaju energetsku rezonancu unutar onoga što im je utisnuto u detinjstvu, priče na osnovu kojih oni hipnotički deluju.

Uzrok svih dela naizgled bezumnog nasilja u ovom svetu su „strah“, „bes/ljutnja/gnev“ i „žalost/tuga“, bogovi kojima se klanjamo. A moć kojom ovi bogovi vladaju je bazirana na našoj nesvesti o moći našeg sopstvenog srca.
Ovo je razlog zbog kojeg se autentično oslobađanje i pravo samoosnaživanje mogu postići samo kroz „čišćenje emocionalnog tela“; podešavanjem prema našem ljudskom iskustvu koje istovremeno budi svest emocionalnog tela. Buđenje svesti emocionalnog tela je buđenje „astralnog vida“, sposobnosti da se vidi uzročna tačka kvaliteta ljudskog iskustva. Ovaj energetski „u-vid“ otkriva da trenutni bogovi ovog sveta nisu Bog, nego jednostavno „energetska božanstva koja paradiraju kao bogovi.“

Ovi bogovi nam dozvoljavaju da na ovoj planeti činimo šta god hoćemo.

Dozvoljeno nam je da dosegnemo oslobođenje kroz bilo koji od iluzornih „programa“ koji su nam obezbedili. Ovo uključuje: mnoge zamršene duhovne staze koje nas navodno vode do „prosvetljenja“; mnoge profesije koje nas vode do finansijske slobode kroz zgrtanje bogatstva; mnoge prilike za dostizanje „sreće“, poput romanse i braka; mnoge mogućnosti da dosegnemo slavu i bogatstvo kroz popularnost i veličanje; i, gotovo bezbrojne prilike da dosegnemo „tvrdokorne“ visine pretpostavljene moći i važnosti unutar najrazličitijih religijskih, političkih, i komercijalnih organizacija.

Dozvoljeno nam je da radimo šta god nam se sviđa, dokle god se ne probudimo, ili približimo „suštini stvari“. Možemo postati šta god nam je drago, dokle god ne bežimo iz farme.

Autentično oslobađanje od „bivanja uzgajanom organskom baterijom namenjenom da obezbedi energetsku ishranu bogovima“ se postiže jedino kroz aktiviranje svesti emocionalnog tela. Ovo podrazumeva preuzimanje odgovornosti za kvalitet našeg emocionalnog iskustva. Korakom na stazi ka unutra i preuzimanjem odgovornosti za stanje našeg srca, automatski se budimo za novo otkrovenje:
Ova tri nesveta boga, koliko god moćnim da nam se predstavljaju, nisu ništa bez naše odanosti njima.
Reći jednostavno „Vidim te“ prisustvu njihove parazitske pešadije, mi odmah i bez napora činimo njihove „anđele pakla“ nemoćnim. Bez ovih „anđela pakla“ koji nas guraju u nesvesno reaktivno ponašanje, sposobni smo da se svesnije i efikasnije posvetimo zadatku pročišćavanja našeg emocionalnog tela od neintegrisanog utiskanja iz detinjstva koje nas čini njihovim plenom. Mi govorimo,“Vidimo vas, čujemo vas, ali vam više ne verujemo“.

Tako što prvo čistimo naše emocionalno polje od ovih energetskih parazita, a zatim dovođenjem naše svesnosti u autentično stanje našeg emocionalnog tela kao način da integrišemo ono što nam je u detinjstvu utisnuto, mi se oslobađamo bivanja izvorom hrane koji ništa ne sumnja. Mi takođe oslobađamo naše porodice, i kroz naš primer, sve sa kojima se naša staza ukrsti. To je putovanje kroz čišćenje emocionalnog tela koje nas vodi direktno u „srce stvari“, buđenje za direktno iskustvo da je „jedini pravi bog LJUBAV“, i da smo svi stvoreni u slici ovoga Boga.

U svetlu toga, ovi energetski paraziti i njihova tri boga zvani „strah“, „bes/ljutnja/gnev“ i „žalost/tuga“, držeći nas zatvorenim dok ne postanemo spremni da preuzmemo odgovornost za kvalitet našeg ljudskog iskustva, su poslušne sluge čovečanstva. Samo oni voljni da uđu u srce bez obzira na sve, su sposobni da otkriju energetske prolaze koji nas vode do autentičnog oslobađanja.

Otkrovenje koje nas čeka na kraju ovog energetskog prolaza je sledeće: Mi ne moramo da se klanjamo iluzornoj verziji stvari potrebnih za ulazak u raj od ovih bogova, da prvo moramo umreti. Otkrićemo iskustveno da je ući u raj SADA otvoriti oči srca da bi smo mogli „shvatiti” tj., “videti stvarnim očima”( igra reči po izgovoru, eng: realize=shvatiti, razumeti; real – eyes= stvarne oči, op.prev.) da smo već tu, sada, zauvek, i da je ono što čini ovo rajsko iskustvo „paklenim“ naša nesvesnost unutar njega. Svu ovu tamu dovesti na svetlo je jednostavno poput „pojavljivanja“, obraćanja pažnje i reči „Vidim vas“.

Prestanite biti podanici straha.

Prestanite biti podanici besa.

Prestanite biti podanici žalosti.

Budite u-vidu Ljubavi.