„Napuštanje” zapravo znači sledeće: To je kao da nosimo veliki
kamen. Dok ga nosimo, osećamo da nas vuče nadole, ali ne
znamo šta da uradimo u vezi sa tim, i tako nastavljamo i dalje
da ga nosimo. A kad nam neko kaže da ga odbacimo, pomislimo:
„Da, ali ako ga odbacim, ništa mi neće preostati.” I zato
nastavljamo da ga teglimo. Ne želimo da ga ostavimo.
Čak i ako nam neko kaže: „Hajde, odbaci ga. Biće sve u
redu i imaćeš ove koristi od toga”, još uvek nećemo da ga pustimo,
jer se plašimo da ćemo ostati bez ičega. I dalje ga nosimo,
sve dok nismo potpuno iscrpljeni i slabi da više nismo u stanju
da ga držimo. Tek tada ga puštamo.
A samo kad ga napustimo, tek onda razumemo napuštanje.
osećamo olakšanje. I u sebi možemo osetiti koliki smo teret nosili
unaokolo. No, sve dok ga nosimo ne shvatamo kolika korist
može biti od napuštanja.
-Ajahn Chah-
Vaše mesto duhovnosti 