Priča se da je Ivo Andrić jednom rekao: „Ne mogu vam dati recept za uspeh, mogu vam dati recept za neuspeh- ugađajte svakome“. Nemoguće je ugoditi svima i nemoguće je da vas svi vole, koliko god se vi trudili. Neki ljudi prosto čeznu za tim da ih ljudi obožavaju i ne retko padnu u očajanje kada se nekome njihov stav, ponašanje ili izgled ne sviđaju. Važno je razumeti da svaka osoba percipira (dekodira) stvarnost na svoj način. Koliko ima ljudi na ovoj planeti isto toliko ima realnosti. Moja, vaša i svačija realnost sačinjavaju ovo što zovemo život. Kada bismo prestali da stvaramo realnost sve bi stalo, sve bi nestalo. Antički filozof Heraklit je rekao „Sve se kreće“, a kretanje je jedna velika istina. Dakle, ono što vi vidite i osećate nikako ne mora da vidi i oseća druga osoba. Nismo isti, jedinstveni smo.
Društvo, obrazovanje, sistem uče vas da težite ka nekom savršenstvu. Postavljaju vam razne idole i ciljeve kojima navodno treba da stremite kako biste bili savršeni. A kada istražite malo bolje i skinete tu mrenu sa očiju uviđate da su ti isti idoli itekako imali svojih mana i nisu bili savršeni. Jednostavno, bili su ljudi. Čovečanstvo je zaboravilo da je čovek već rođen savršen. Sa svim svojim vrlinama i manama, ali ipak savršen. Baš takav kakav treba da bude. I kada čak ima neki fizički nedostatak, on je ipak savršen.
U toj iluziji stvaranja savršenog čoveka, učili su vas da ugađate drugima, da uvek budete na usluzi i da tako iskazujete svoju plemenitost. A gde ste tu vi? Gde je tu vaše ja? Sve više ugađate drugima zaboravljajući na sebe. Ne retko čak preuzimate odgovornost za tuđe probleme. Zaboravili ste jednostavno da kažete NE! Kada previše ugađate drugima i preuzimate na sebe njihove brige, oni jednostavno u svojoj glavi posle određenog vremena percipiraju da ste vi ta osoba koja je dužna da odradi nešto za njih. Što god duže tako činite, sve više vam slabi odbrambeni mehanizam NE, koji stvara u vašim glavama krivicu ako nekoga odbijete. Ostajete u začaranom krugu.
Morate jednom da naučite da kažete NE drugima i da se oslobodite jednog dela tereta koji vam je nametnut. Ne treba nikako da budete egocentrici ili narcisoidni i da pređete na drugu stranu. Treba jednostavno da stavite do znanja drugim ljudima da ste i vi ljudsko stvorenje i da vama nešto nekada ne odgovara. Zapamtite, vi imate pravo da kažete NE! Kao što imate pravo da bezrezervno pomažete nekome i da vas to beskrajno ispunjava radošću, tako imate pravo i da odbijete ono što vam se ne sviđa. Ne dozvolite da vas drugi iskorišćavaju i vide samo kao opciju Podrazumevano. Razmislite, kada ste poslednji put dobili zahvalnost, kada ste čuli „molim te“, to jednostavno „hvala“, koje ume toliko mnogo da znači. Setite se sebe, koliko vam je bilo prijatno i lepo kada ste nekome zahvalili i rekli za nešto „hvala“, makar to bila obična sitnica.
Za početak kada prvi put odbijete nešto ili nekog, automatski ćete dobiti odgovor tipa „Pa, kako si to mogao/la da mi uradiš?“, „Baš sam računao/la na tebe“, „Nećeš, jer me ne voliš“ itd. To je besmisleno nabijanje nepostojeće krivice.To je prvi vaš test. Kada to prebrodite, svaki sledeći put će vam biti lakše da odbijete ono što realno ne možete da učinite. I videćete, tek tada će ti isti ljudi početi da vas još više poštuju. Jer, kako da očekujete da vas drugi poštuju, ako sami sebe ne poštujete.
Kada odbijate, objasnite zašto to ne možete da uradite. Naučite druge da poštuju vaše vreme i cene vaš rad. Ako ne nauče odmah, ima vremena naučiće. Neki možda neće nikad, ali to je već njihova stvar. Rasteretite se suvišnog tovara. I videćete, nekada je zaista dobro reći NE!
Napisao: psihologijasmisla.wordpress.com
Vaše mesto duhovnosti 