Ima jedna stara zen priča: učenik je rekao učitelju Ičuu: „Molim vas, napiši te mi nešto vrlo mudro“. Učitelj Iču uzme četkicu i napisa jednu jedinu reč: „Pažnja“. Učenik ga upita: „Je li to sve?“ Učitelj napisa: „Pažnja, pažnja…“
Umesto „pažnja“ možemo da stavimo i reč „svesnost“. Pažnja ili svesnost je tajna života i suština prakse. Svaki trenutka u životu jeste potpun sam po sebi. To je sve. Ne postoji bilo šta drugo do ovog trenutka sadašnjosti. Nema prošlosti, nema budućnosti, ničega nema do ovoga. Dakle, kada ne obratimo pažnju na svako to malo „ovo“, propuštamo sve. A sadržaj „ovoga“ može biti bilo šta. Može biti poravnavanje prostirke na kojoj sedimo u meditaciji, seckanje luka, odlazak u posetu nekome koga ne želimo da posetimo. Nije bitno šta je sadržaj trenutka u kojem smo; svaki od njih jeste potpun. To je sve što jeste i sve što će biti. Ako bismo stalno imali nepodeljenu pažnju, nikada ne bismo bili uznemireni. Ako jesmo uznemireni, to je siguran znak da smo rastreseni. Ako propuštamo ne samo jedan trenutak, već trenutak za trenutkom, tada smo u problemu.
Charlotte Joko Beck: Nothing Special – Living Zen
Vaše mesto duhovnosti 