Govor je moćna sila. Ali koliko pažnje poklanjamo onome što govorimo?… Unosimo li imalo mudrosti i osaćeajnosti u svoje reči? Šta je iza našeg govora, šta ga motiviše? Da li je zaista bilo neophodno da kažemo to što smo upravo rekli. Kada sam počinjao da razmišljam i učim o govoru, napravio sam jedan eksperiment. Odlučio sam da tokom nekoliko meseci nikada ne govorim o nekoj trećoj osobi; tako nikome u razgovoru ne bih pominjao nekog drugog. Nema ogovaranja. I 90% mog govora bilo je eliminisano. Pre toga nije mi ni padalo na pamet da trošim toliko mnogo vremena i energija na takvu vrstu govora. Moj govor nije bio nešto posebno zlonameran, već je pre dobrim delom bio beskoristan. Bilo mi je neverovatno zanimljivo da posmatram uticaj koji je taj eksperiment imao na moj um. Prestavši da tako govorim shvatio sam da su, na ovaj ili onaj način, velik deo onoga što sam do tada govorio bili komentari o nekom drugom. Prestavši tako da govorim, i moj um je postao manje sklon da kritikuje, ne samo druge, već i mene samog. I bilo je to veliko olakšanje.
Joseph Goldstein, Transforming the Mind, Healing the World
Odlomak iz knjige „Ono što misliš, to i postaješ“
Vaše mesto duhovnosti 